Mnogi se pitaju trebamo li se bojati VI i razvoja ove tehnologije? Stereotipi i predrasude o veštačkoj inteligenciji postoje od trenutka od kada je nastao prvi računar, a razvojem tehnologije razvija se i naša mašta, jer ovaj sofisticirani alat “uči“.

Filmovi i serije su nas naučili kako VI uglavnom znači i kraj čovečanstva, u nekom velikom ratu između robota i ljudi. Srećom, to su samo filmovi, a stvarnost nije ni malo slična pomenutim scenarijima. Naprotiv! Bez obzira čime se bavimo, VI tehnologiju već sad upotrebljavamo i možemo iskoristiti za sopstvenu korist u cilju olakšanja svakodnevice na više nivoa. Ali, krenimo redom.

Big Data ili veliki podaci i veštačka inteligencija VI (Artificial Inteligence AI) su blisko povezani. AI se koristi da analizira informacije prikupljene u formi velikih podataka. Ozbiljno je počela da se razvija ubrzo nakon Drugog svetskog rata, a samo ime dobila je 1956. godine. AI sistematizuje i automatizuje intelektualne zadatke i bavi se razvojem inteligentnih alata koji reaguju i rezonuju kao ljudi.  U ovo područje ulaze i pojmovi poput machine learning (mašinsko učenje) i IOT (internet of things). Tehnološki dizajn VI sistema, između ostalog, uključuje razumevanje i analizu jezika, govora, slike, na osnovu čega sistem uči kako će da reaguje, pamti, planira ili rešava određene zadatke.

A šta to znači za nas “obične ljude“? To znači pomoć u određenim aktivnostima. Kao što nam je dolaskom kompjutera olakšano rešavanje složenih matematičkih izraza, pisanje dokumenata tako nam je dolaskom VI olakšano čišćenje, komunikacija ili briga o zdravlju. I ovo su tek banalni primeri onoga što VI zaista može učiniti za nas.

Siri (Apple), Cortana (Microsoft), Google Assistant, Alexa (Amazon), Watson (IBM), Bixby (Samsung) neki su od poznatih virtualnih ličnih asistenata koji nam itekako mogu pomoći u svakodnevnim radnjama. Za sada je naše govorno područje barijera u korišćenju ovih sistema.

Danas aplikacijama možemo da dobijemo prave asistente koji će “brinuti“ o nama počevši od izbora muzike prema našim preferencijama, pomoći u pretraživanju na internetu, čišćenja stana, preko analize našeg zdravlja fizičke aktivnosti. Upravo tako VI sistemi uče. Mi im dajemo podatke a oni prema njima uče kako nam najbrže i najefikasnije mogu pomoći. 

Kada je u pitanju naše zdravlje, obećanja VI o poboljšanju ishoda su veoma zanimljiva. U oblasti zdravstvene zaštite zasnovane na AI, još uvek je potrebno unapređivanja, a naročito zbog bezbednosti podataka, straha od kvara mašina ili nedostatka ljudskog nadzora. Međutim, u ovoj oblasti postoji veliki potencijal u koji se jako puno investira.

VI, zajedno sa velikim podacima, može da transformiše nekoliko aspekata pružanja nege. Izveštaj EIT Health-McKinsei za 2020. godinu „Transformacija zdravstvene zaštite pomoću VI“ ističe šest oblasti u kojima VI ima direktan uticaj na pacijenta: samopomoć, prevencija, trijaža i rana dijagnostika, dijagnostika, klinička podrška odlučivanju i pružanje nege u kontekstu upravljanja hroničnom negom. Izveštaj takođe identifikuje oblasti u zdravstvu koja bi mogla imati najveće koristi od uvođenja veštačke inteligencije: poboljšanje zdravlja stanovništva i inovacije u medicini.

Danas se VI, kada govorimo o zdravstvenoj nezi i servisima, primenjuje u robotskim operacijama gde  roboti mogu da analiziraju podatke iz medicinskih zapisa pre operacije, i da vode hirurgove instrumente tokom same operacije. Hirurgija uz pomoć robota odrazumeva minimalnu invaziju, pa pacijentu neće biti potreban oporavak od velikih rezova. U jednoj studiji, koja je obuhvatala 379 ortopedskih pacijenata pronađeno je da je operacija uz pomoć AI robota imala pet puta manje komplikacija u poređenju sa operacijama od strane samog hirurga. Robot je po prvi put korišćen za hirurgiju oka. Kardio hirurzi su koristili asistenciju Heartlander-a, minijaturnog robota, koji ulazi u male proreze na grudima da bi vršio mapiranje i terapije na površini srca.

Takođe, VI se koristi u oblasti virtuelnih asistenata za negu, jer od kontakta sa pacijentima do njihovog savetovanja za najefikasniji način nege, virtuelni asistenti za negu mogu pomoći zdravstvenoj industriji u uštedi i do 20 milijardi dolara godišnje. Kako su virtuelne medicinske sestre dostupne 24/7, ovi roboti mogu da odgovaraju na pitanja, pratiti stanje pacijenata i obezbediti brzi odgovor. 

Upotreba veštačke inteligencije za dijagnoze pacijenata još uvek je u začetku, ali postoje neki zanimljivi slučajevi njene upotrebe. Drugi način na koji veštačka inteligencija može da unapredi zdravstvo jeste automatizacija administrativnih zadataka. Primenom AI u ove svrhe očekuje se da može doći do uštede od 18 milijardi dolara, jer mašne mogu doktorima i medicinskim sestrama uštedeti vremene u obavljanju ovih zadataka. Tehnologija, kao što je prevod glasa u tekst, može pomoći prilikom naručivanja testova, prepisivanja lekova i slično. Primer ovoga je partnerstvo Clinic-a i IBM-a, koje koristi IBM-ov Watson za pronalaženje podataka i pomoć lekarima u personalizovanom i efikasnom tretmanu. Jedan od načina na koji Watson pomaže doktorima  je preko analize stotine medicinskih papira, putem obrade prirodnog jezičkog procesa i na osnovu toga, davanje planova za lečenje.

Analiza slika doktorima oduzima dosta vremena, ali istraživački tim pod vodstvom MIT-a je razvio algoritam za učenje mašina koji može da analizira 3D skenirane slike do 1000 puta brže nego što je danas moguće.

U složenom svetu zdravstvene zaštite, veštačka inteligencija može da nam pruži obezbeđivanje bržih usluga, pomoć prilikom dijagnostifikovanja i analize podataka, kako bi se identifikovali trendovi i genetske informacije, koje bi naznačile da neko ima predispoziciju za određenu bolest. U medicini, ušteda minuta može da znači spasavanje života pa upotreba veštačke inteligencije u ovoj oblasti može da bude veoma značajna.

Još jedan primer primene veštačke inteligencije u medicini jeste jedan od evropskih projekata koji rešava problem raka dojke. Trenutne tehnike dubinskog snimanja dovode do pogrešne dijagnoze kod 10-20% pacijenata, a metode uzorkovanja tkiva dugotrajne su i često pogrešne. Istraživači zato razvijaju precizniju tehniku koju će obavljati sistemi VI, koji će sa slike iz ultrazvuka i senzora pritiska dati puno jasniju sliku na potencijalno obolela područja., što če znatno olakšati i unaprediti dijagnozu.