Prema rečima Erika Šmita, predsednika kompanije Google, od nastanka civilizacije do 2003. godine kreirano je ukupno 5 egzabajta podataka, što predstavlja količinu podataka koja se danas kreira za manje od dva dana.

Postoje podaci, a sada se sve češće srećemo sa terminom  Big Data – “veliki podaci”. Koja je razlika između podataka i Big Data? 

Najkraće rečeno, Big Data predstavlja onu količinu podataka koja prevazilazi mogućnosti uobičajeno korišćenih računarskih tehnika za njihovo skladištenje i obradu. Ovi veliki skupovi podataka mogu uključivati strukturisane, nestrukturisane i delimično strukturisane podatke. Koliko podataka zapravo predstavlja “Big Data”, otvoreno je za raspravu, ali obično može biti više petabajta (gde jedan patabajt ima oko miliom gigabajta). – i za najveće projekte u opsegu eksabajta. Podaci mogu da potiču iz različitih izvora. Na slici su prikazani izvori podtaka u medicini.

Koncept Big Data sadrži skup povezanih komponenti koje omogućavaju korišćenje podataka za rešavanje brojnih problema. Da bi to bilo moguće neophodno je imati odgovarajuću IT infrastrukturu i tehnologiju potrebnu za podršku Big Data, timove ljudi različitih profesija i veština i stvarne slučajeve za koje je neophodno korišćenje Big Data.

Da prikupljeni podaci ne bi bili samo gomila podataka sa kojima ne znamo šta ćemo, neophodno je obraditi ih kako bi imali stvarnu vrednost. Među najnaprednijim tipovima analitike podataka je prekopavanje podataka (engl. data mining), gde analitičari procenjuju velike skupove podataka kako bi identifikovali obrasce i trendove i tako predvideli dalji tok.