Ćelija predstavlja osnovnu gradivnu i funkcionalnu jedinicu živog organizma, u kojoj su sadržane sve neophodne informacije za nastanak i razvoj novog organizma. Citologija je nauka koja se bavi proučavanjem ćelije. Svaka ćelija ima karakterističan oblik i veličinu.

Organizmi mogu biti jednoćelijski i višećelijski. Osnovna podela živih organizama, prema stepenu složenosti građe, izvedena je na dve glavne grupe:

• prokariote (bakterije, modrozelene alge – Cyanophyceae i gljive Actinomycete) i
• eukariote (više organizme).

 Jedro je najveća i najznačajnija organela unutar ćelije jer je u njemu DNK kao nosilac genetičkih informacija, koje regulišu i kontrolišu mnoge značajne procese u životu ćelije.

Hromozomi su končaste strukture u jedru, na kojima se nalaze geni. Svaki gen ima određeno mesto (lokus) na hromozomu. Veličina i broj hromozopma može da varira od jedne grupe živih bića do druge, ali je tipična za svaku vrstu. Ljudska ćelija sadrži 46 hromozoma. Kada se ćelija podeli, jedro i njegovi hromozomi se takođe podele, tako da mi nasleđujemo po 23 hromozoma od majke i 23 od oca, te imamo 23 para hromozoma. Budući da su hromozomi sastavljeni od gena, nasleđujemo i po dve kopije od svakog gena, po jednu od svakog roditelja. Zbog toga smo vrlo slični roditeljima.

Hromozomi (slika 2) označeni brojevima od 1 do 22 su isti kod muškaraca i kod žena i nazivaju se autozomi. Hromozomski par 23 se razlikuje kod muškaraca i žena i naziva se polni hromozom. Postoje dve vrste polnih hromozoma, jedan X a drugi Y. Žene obično imaju dva X hromozoma (XX). Žena nasleđuje jedan X hromozom od majke i drugi X hromozom od oca. Muškarci obično imaju jedan X hromozom nasleđen od majke i jedan Y hromozom nasleđen od oca (XY). Svi hromozomi jedne osobe čine kariotip.