Otkriće strukture DNK otvorilo je mnoge mogućnosti u nauci. Dva naučnika Watson i Crick su za utvrđivanje strukture DNK dobili Nobelovu nagradu, ali je zahvaljujući i radu drugih naučnika, pre njih, kao što su Miescher koji je otkrio DNK u ćeliji, Hershy i Chase koji su dokazali da je DNK nosilac genetičke informacije, formulisana tzv. centralna dogma. Prema njoj DNK molekuli imaju sposobnost umnožavanja – replikacija i predstavljaju matricu na osnovu koje se sintetiše informaciona iRNK – transkripcija, a zatim se od iRNK sintetišu proteini – translacija.

Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) vrši ulogu naslednog materijala zahvaljujući jedinstvenim osobinama koje poseduje:

• Skladištenje informacija – Mora sadržati informaciju neophodnu za izgradnju čitavog organizma. Koji geni će biti aktivni zavisi od funkcije ćelije, od faze u kojoj se ćelija nalazi, od uticaja spoljašnje sredine i dr.
• Replikacija ili umnožavanje – Replikacija genetičkog materijala u identičnom obliku je jedan od preduslova održanja određene vrste i zadržavanja svih specifičnih osobina koje ta vrsta
• Prenošenje informacija – Replikacijom uvećana količina nasledne informacije ravnomerno se, tokom mitoze, raspoređuje na ćerke ćelije, čime se obezbeđuje da svaka somatska (telesna) ćelija sadrži istu informaciju. Udvostručavanje materijala se dešava i tokom mejoze, ali novonastale ćelije (gamete) dobijaju samo polovinu od početne količine genetičkog materijala, pri čemu se formiraju različite kombinacije naslednih
• Promenljivost ili varijabilnost – Usled mutacija, hemijskih promena u strukturi DNK, dolazi do promena u genetičkom kodu. Pored ovoga, genetičke varijacije mogu biti i rezultat promene u broju ili strukturi hromozoma. Ukoliko se ove promene dogode u polnim ćelijama (gametama), biće prenete na potomstvo i raširene u manjoj ili većoj

DNK je genetički materijal kod bakterija i viših organizama. Kod bakterija su, pored hromozoma, pronađeni i manji molekuli DNK u obliku prstena. Intenzivnim proučavanjem virusa, došlo se do saznanja da mnogi sadrže samo RNK i proteine, ali ne i DNK. Zaključeno je da je u ovim slučajevima RNK nosilac naslednih informacija.